Од оснивања Ветеринарског факултета у Београду, 1936. године, до 1941. године настава двосеместралног предмета Физика одржавала се на Медицинском факултету, под руководством професора др Драгољуба Јовановића. Током 1945. године, на Медицинском факултету наставу је слушала и полагала испите прва послератна генерација студената ветеринарске медицине. Од 1946. године, настава физике организује се на Ветеринарском факултету, у оквиру Института за хемију, а предавачи су хонорарни професори Братислав Деметровић са Фармацеутског факултета (1946) и Миленко Милић (1947–1954). У овом периоду, Физика се предаје заједно са Хемијом и Биохемијом.
Од 1955. године, наставни план и програм факултета поново укључују Физику као посебни предмет. Наставу организује др Драгица Николић, а наставна и научна делатност одвија се у оквиру Института за хемију Ветеринарског факултета. Све до 1960. године, за извођење вежби из Физике ангажовани су хонорарни доценти. Школске 1960/61. године за доцента је изабран Милутин Трајковић који на Катедри остаје само једну годину. Исте године се у рад укључује и доцент Вера Јованчевић која је на Катедри за физику провела свој радни век. Као самостална наставна и научна јединица, Катедра за Физику и физичку хемију основана је 1972. године, а први шеф катедре била је проф. др Драгица Николић. Године 1975. запошљава се Драгана Поповић која је на Катедри провела радни век, а својим угледом и залагањем одржала статус физике на Факултету.
Након измена одредби Статута Факултета 2008. године, постојеће Катедра за биофизику, Катедра за хемију и Катедра за општеобразовне предмете спојене су у Катедру за општеобразовне предмете са шефом катедре проф. др Драганом Поповић. Од 2013. године, проф. др Јелена Ајтић је одговорни наставник за предмете из физичке групације, а од 2023. године и шеф Катедре за општеобразовне предмете.По оснивању Одсека на Ветеринарском факултету (школске 1964/65), до школске 1971/72. године, Физика се предаје на Одсеку за ветеринарску медицину и Одсеку за ветеринарску превентиву са 2+2 часа недељно у првом семестру, а на Одсеку за хигијену и технологију намирница са 2+2 часа недељно у првом и другом семестру. Истровремено се на Одсеку за хигијену и технологију намирница изводила и настава из предмета Физичка хемија, са 2+2 часа недељно у првом и другом семестру. Наставу су организовали проф. др Слободан Ристић са Природно-математичког факултета у Београду и доценти Љиљана Петковић и Вера Јованчевић. Од школске 1968/69. године, руковођење наставом на предмету Физичка хемија преузимају професор Фармацеутског факултета др Коста Николић и доцент Љиљана Петковић. Статутом Ветеринарског факултета из 1972. године извршене су знатне промене у плановима и наставним програмима. Основане су засебне Катедра за физику и Катедра за физичку хемију, а физика се у току првог семестра предаје на свим одсецима са 3+2 часа недељно. Статутом факултета из 1974. године, предмет мења назив у Физика са основама биофизике и предаје се са 2+2 часа недељно у току првог семестра. Предмет Физичка хемија пребацује се у пети семестар са 4+3 часа недељно, све до школске 1978/79. године када се предмет укида. Усвајањем новог наставног плана 2004. године, програм предмета Физика у великој мери је измењен и осавремењен, а и сам предмет је променио име. Од 2004. до 2021. године, Биофизика се као обавезни предмет слушала у првом семестру студија, са 2+1 часа наставе недељно. На Катедри се у овом периоду такође изводила настава из изборног предмета Физичке основе дијагностичких и терапијских метода са фондом од 1+2 часа недељно. По новом наставном плану из 2020. године, фонд Биофизике промењен је на 1+1 час недељно, а Физичких основа дијагностичких и терапијских метода на 0+2 часа недељно.
Научни рад чланова Катедре одвијао се углавном у оквиру тимова и пројеката са научним институцијама у земљи и иностранству. Остварена је сарадња са факултетима и институтима чланицама Универзитета у Београду, али и иностраним институцијама као што су Универзитет за ветеринарску медицину у Бечу (Аустрија), Институт Јожеф Штефан (Љубљана, Словенија) и Аустријска агенција за здравље и безбедност хране (Беч и Линц, Аустрија) са којима су реализовани билатерални научни пројекти.
Чланови Катедре учествовали су и у пројектима реализованим на Факултету ветеринарске медицине, и сарађивали са Катедром за радиологију и радијациону хигијену, Катедром за физиологију и биохемију, Катедром за патофизиологију, Катедром за биологију и Катедром за зоохигијену. Чланови катедре су, заједно за тимом Катедре за радијациону хигијену, били посебно активни у мерењима садржаја радионуклида у животној средини после несреће у нуклеарној електрани у Чернобиљу 1986. године.
Проблематика научно-истраживачког рада чланова Катедре веома је разноврсна и обухвата низ мултидисциплинарних тема, међу којима су: електролуминисцентна и фотолуминисцентна својства кристала; природа биоелектричних потенцијала и транспортних процеса кроз мембану биљних ћелија; радиоконтаминација и деконтаминација намирница животињског порекла; праћење метаболизма биолошки значајних радионуклида код животиња; могућности мерења ниских доза зрачења применом термолуминисцентних дозиметара; развој математичких модела за процену и расподелу дозе зрачења и активности радионуклида у појединим екосистемима и фазама животне средине; процес виђења и фотосинтезе методом апсорпционе пикосекундне спектроскопије; процена ефеката деловања муниције са осиромашеним уранијумом у животној средини; утицај озонске рупе на количину озона у умереним географским ширинама; корелације садржаја радионуклида у ваздуху са метеоролошким параметрима; акумулација радионуклида у биљкама као и њихов садржај у узорцима из животне средине; излагање ултраљубичастом зрачњу у појединим популацијама; развој математичких модела за описивање временске динамике векторски преносивих болести; примена статистичке физике комплексних система у анализи природних и друштвених процеса.
Наставници Катедре су са колегама из Института за нуклеарне науке Винча покренули оснивање базе података Ground Air Radioactivity Monitoring (ГРАМОН) која представља колекцију дугогодишњих мерења садржаја радионуклида у ваздуху у шест држава из региона бивше Југославије.
darko.sarvan@vet.bg.ac.rs