Кратак историјат Катедре за биофизику до 2008. године

 

Од оснивања Ветеринарског факултета у Београду, 1936. године, до 1941. године настава двосеместралног предмета Физика одржавала се на Медицинском факултету, под руководством професора др Драгољуба Јовановића. Током 1945. године, на Медицинском факултету наставу је слушала и полагала испите прва послератна генерација студената ветеринарске медицине. Од 1946. године, настава физике организује се на Ветеринарском факултету, у оквиру Института за хемију, а предавачи су хонорарни професори Братислав Деметровић са Фармацеутског факултета (1946) и Миленко Милић (1947–1954). У овом периоду, Физика се предаје заједно са хемијом и биохемијом.

Од 1955. године, наставни план и програм факултета поново укључују физику као посебни предмет. Наставу организује др Драгица Николић, а наставна и научна делатност одвија се у оквиру Института за хемију Ветеринарског факултета. Све до 1960. године, за извођење вежби из физике ангажовани су хонорарни асистенти. Школске 1960/61. године за асистента је изабран Милутин Трајковић, који на Катедри остаје само једну годину. Исте године се у рад укључује и асистент Вера Јованчевић, која је на Катедри за физику провела свој радни век. Као самостална наставна и научна јединица, Катедра за Физику и физичку хемију основана је 1972. године, а први шеф катедре била је проф. др Драгица Николић. Године 1975. запошљава се Драгана Поповић која је на Катедри провела радни век, а својим угледом и залагањем одржала статус физике на Факултету. Од одласка проф. др Драгане Поповић у пензију 2013. године, одговорни наставник за предмете из физичке групације на Катедри је проф. др Јелена Ајтић.

Настава

По оснивању Одсека на Ветеринарском факултету (школске 1964/65), до школске 1971/72. године, физика се предаје на Одсеку за ветеринарску медицину и Одсеку за ветеринарску превентиву са 2+2 часа недељно у првом семестру, а на Одсеку за хигијену и технологију намирница са 2+2 часа недељно у првом и другом семестру. Истровремено се на Одсеку за хигијену и технологију намирница изводила и настава из предмета Физичка хемија, са 2+2 часа недељно у првом и другом семестру. Наставу су организовали проф. др Слободан Ристић са Природно-математичког факултета у Београду и асистенти Љиљана Петковић и Вера Јованчевић. Од школске 1968/69. године, руковођење наставом на предмету Физичка хемија преузимају професор Фармацеутског факултета др Коста Николић и асистент Љиљана Петковић. Статутом Ветеринарског факултета из 1972. године извршене су знатне промене у плановима и наставним програмима. Основане су засебне Катедра за физику и Катедра за физичку хемију, а физика се у току првог семестра предаје на свим одсецима са 3+2 часа недељно. Статутом факултета из 1974. године, предмет мења назив у Физика са основама биофизике и предаје се са 2+2 часа недељно у току првог семестра. Предмет Физичка хемија пребацује се у пети семестар са 4+3 часа недељно, све до школске 1978/79. године када се предмет укида. Усвајањем новог наставног плана 2004. године, програм предмета Физика у великој мери је измењен и осавремењен, а и сам предмет је променио име. Данас се Биофизика као обавезни предмет предаје у првом семестру студија, са 2+1 часа наставе недељно. Катедра од 2004. године такође изводи наставу из изборног предмета Физичке основе дијагностичких и терапијских метода, са фондом од 1+2 часа недељно, који има за циљ да студенте упозна са савременим физичким методама и инструментацијом која се данас користи у биомедицинским наукама, посебно у ветеринарској медицини.

Научно-истраживачки рад

Научни рад чланова Катедре одвијао се углавном у оквиру тимова и пројеката чији су носиоци биле угледне научне институције у земљи и иностранству, као што су Институт за физику (Београд), Институт за нуклеарне науке „Винча“ (Београд), Институт за примену нуклеарне енергије у пољопривреди ИНЕП (Београд), Институт за кукуруз (Београд), Савезни завод за мере и драгоцене метале (Београд), Институт за нуклеарна истраживања (Дубна, Русија), Обједињени истраживачки центар (Испра, Италија). Чланови Катедре учествовали су и у пројектима реализованим на Факултету ветеринарске медицине, и сарађивали са Катедром за радиологију и радијациону хигијену, Катедром за физиологију и биохемију, Катедром за патофизиологију, Катедром за биологију и Катедром за зоохигијену. Чланови катедре су, заједно за тимом Катедре за радијациону хигијену, били посебно активни у мерењима садржаја радионуклида у животној средини после несреће у нуклеарној електрани у Чернобиљу 1986. године.

Проблематика научно-истраживачког рада чланова Катедре била је веома разноврсна и обухватала је низ мултидисциплинарних тема, као што су електролуминисцентна и фотолуминисцентна својства кристала, природа биоелектричних потенцијала и транспортних процеса кроз мембану биљних ћелија, радиоконтаминација и деконтаминација намирница животињског порекла, праћење метаболизма биолошки значајних радионуклида код животиња, могућности мерења ниских доза зрачења применом термолуминисцентних дозиметара, развој математичких модела за процену и расподелу дозе зрачења и активности радионуклида у појединим екосистемима и фазама животне средине, процес виђења и фотосинтезе методом апсорпционе пикосекундне спектроскопије, процена ефеката деловања муниције са осиромашеним уранијумом у животној средини, утицај озонске рупе на количину озона у умереним географским ширинама, корелације садржаја радионуклида у ваздуху са метеоролошким параметрима, акумулација радионуклида у биљкама као и њихов садржај у узорцима из животне средине.

Као асистенти на катедри радили су:

  • Драгица Николић
  • Милутин Трајковић
  • Вера Јованчевић
  • Милутин Стоиловић
  • Драгана Поповић
  • Војин Стафанчић
  • Биљана Максимовић
  • Александар Петровић
  • Јелена Ајтић
  • Горан Милић
  • Дарко Сарван
  • Шефови катедре:

  • Драгица Николић (1972–1974)
  • Вера Јованчевић (1974–1987)
  • Војин Стафанчић (1987–1991)
  • Драгана Поповић (1991–2013)
  • Контaкт

    адреса:

    Универзитет у Београду
    Факултет ветеринарске медицине
    Катедра за општеобразовне предмете
    Булевар ослобођења 18
    11 000 Београд

    електронска адреса:

    др Дарко Сарван
    асистент и научни сарадник

    darko.sarvan@vet.bg.ac.rs

    телефон:

    011/ 36 154 36, локал 336